Деветог јула Свештени Синод тзв. „Америчке аутокефалне цркве“ (ААЦ) примио је оставку митрополита Јоне (Пафхаузена), „митрополита целе Америке и Канаде“.
Митрополит Јона
Томе је предходило покајно писмо митрополита Јоне, у којем , између осталог, каже:
„Давно сам дошао до закључка да немам ни адекватне личне квалитете, нити темперамент, који су неопходни за представника Цркве- дужност ка којој ја никада нисам стремио нити сам је желео… Хвала на пажњи, и молим за опроштај ако сам вас нечим увредио и за све проблеме који произилазе због мојих личних недостатака и грешака у расуђивању.“
Синод је изабрао архиепископа детроитског Натанаила за мјестобљуститеља митрополитског престола, а епископа Михаила њујоршког за администратора Америчке аутокефалне цркве. Такође, Синод је поставио Александра, епископа Толеда и бугарске епархије у оквиру ААЦ, за привременог мјестобљуститеља Митрополије вашингтонске.
Митрополит Јона (у свету Џејмс Пафхаузен, рођен 1959. године), примио је православље 1978.године. Године 1994. рукоположен је за ђакона, па свештеника, а 1995.године примио је монашки постриг.
Године 2008. постао је архимандрит, а 1.новембра исте године хиротонисан у чин епископа, да би 12.новембра био изабран за митрополита целе Америке и Канаде.
Митрополит Јона и првојерарх Руске заграничне цркве митрополит Иларион
Време управљања митрополита Јоне је обележено бројним скандалима, међу којима је и оптужба против архиепископа Серафима Канадског за педофилију. Архиепископу Серафиму (Сторхајнму) је било забрањено да служи две године након званично објављених оптужби против њега на суду.
Митр. Никодим Ротов, о. А.Шмеман и о. Ј.Мајендорф
„Америчка аутокефална црква“, заједно са Финском православном црквом, православна је јурисдикција највише заражена модернизмом. Основана је седамдесетих година 20. века од стране највећих модерниста тога доба: митрополита Никодима (Ротова), о.Александра Шмемана и о.Јована Мајендорфа. Скандали моралног и финансијског карактера потресали су ову цркву стално током њене кратке историје.
Америчку аутокефалну цркву не признаје ниједна помесна православна црква, сем Руске православне цркве.
Првојерарх Америчке православне цркве не жели под “Константинопољ”
Првојерарх Америчке православне цркве (ААЦ) митрополит Јона (Пафхаузен) изашао је са критиком предлога да се такозване Цркве дијаспоре потчине Константинопољском Патријархату. Реч је о идеји обједињавања православних хришћана Америке, који се моментално налазе под разним јурисдикцијама, под омофором Константинопоља. Ако се ово деси, “и ми се подчинимо иностраном патријархату, све одлуке ће се донoсити тамо, и ми нећемо имати право гласа. Ми ћемо изгубити слободу у којој смо уживали као православни хришћани-Американци, и даћемо је патријархату који се дан-данас налази под утицајем ислама”.
Овим речима је митрополит Јона говорио у Саборној цркви св. Серафима у Даласу, на састанку са америчким православним јерарсима разних јуриздикција. “Ја мислим да ми имамо боље решење. Да нам треба папа, ми би се подчинили правом папи. Али не мислим да било коме од нас треба папа”, – цитира излагање Првојерарха сајт aoiusa.org. По речима митрополита Јоне, сви православни који живе у Северној Америци су – пре свега Американци, без обзира ког су порекла и којој се јерархији подчињавају. “Чини ми се да оци у Фанару (седишту Константинопољског Патријархата) не схватају, да смо ми једна Црква, макар и имали разне администрације”, и та Црква има право да сама решава своју судбину, – подвукао је првојерарх Православне цркве у Америци. “Ми смо православни не само по рођењу, и не само због нашег етничког наслеђа. Ми смо православни, зато што смо изабрали да будемо православни… зато што смо посветили живот Христу и Јеванђељу… и желимо да приведемо и нашу браћу и сестре Христу и Јеванђељу, а не некој туђинској идеологији, националној или империјалистичкој идеологији неке заборављене империје, не за то да им се насађују инострани обичаји и да их подчињавамо иностраним деспотима”, – рекао је владика Јона.
Православни у Северној Америци разних јурисдикција морају да створе нову јединствену Православну цркву, која би објединила све већ постојеће и у чијем Синоду би имали место сви дејствујући на територији САД и Канаде епископи, сматра Митрополит Јона.
Епископи Цариградске патријаршије са потпредседником САД Џозефом Бајденом. Иако епископи Цариградске патријаршије имају честе контакте са високим представницима САД, свој положај у Турској нису нимало побољшали. Питање се поставља, на који начин користе ове везе и ко има више користи од оваквог „дружења“.
Не могу да се отмем утиску и убеђењу да иза свега стоји једна једина потајна жеља извесних људи из садашње Цариградске патријаршије: да се ова прва по части Патријаршија у Православљу данас једном оваквом концепцијом и оваквим понашањем дефинитивно наметне Православним Аутокефалним Црквама и уопште православном свету и читавој Православној Диаспори, и да то своје неопапистичко наметање санкционише једним „Васељенским Сабором“. Зато су од 10 изабраних тачака за Сабор ушле, и то као прве четири, управо оне које говоре о томе да Цариград жели подчинити себи сву Православну Диаспору, – а то значи читав свет! – и да обезбеди искључиво за себе давање аутокефалије и аутономије свима уопште Православним Црквама у свету, садашњим и будућим, дајући им притом и онакав поредак и ранг какав он одреди. (Св. Јустин Ћелијски)
Преузето са сајтова Антимодернизм.ру и Светосавље
Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“
Православље Живот Вечни 
Pravoslavlje u Americi i cijelome svijetu zbog ekumenizma i modernizma nalazi se sada u velikoj krizi. Zbog nedostojnih svestenika i episkopa mnogobrojni skandali potresaju Pravoslavne Crkve Hristove sirom svjeta. Za Finsku „pravoslavnu“ crkvu, koja vaskrs slavi po novom rimokatolickom grigorijanskom kalendaru, zajedno sa rimskom „crkvom“ mnogi bogoslovi govore i pisu da ona zbog toga i nepostovanja odluke Vaseljenskih Sabora koji naredjuju da se Vaskrs treba slavi poslije jevrejske Pashe i NIJE Pravoslavna Crkva Hristova. Mitropolit Jona je u pravu kada kaze da se Pravoslavni hriscani u Americi, ne trebaju da podcine Carigradskoj Patrijarsiji, ali gresi kao i mnogi drugi kada buducnost Pravoslavlja vidi u nekakvoj americkoj pravoslavnoj crkvi za koju se nisu jos uvijek stekli potrebni uslovi. Da bi jedan narod imao svoju Pravoslavnu Crkvu Hristovu, on treba da bude ohristovljen toliko puno da ima Svetitelje iz svoga roda. Poznato je da americka nacija ne postoji, da je danasnja Amerika imperijalna a ne nacionalna drzava, da su Amerikanci „narod“ koji se tako naziva po svojoj drzavnoj a ne nacionalnoj pripadnosti. Amerikanci su „narod“ sakupljen kroz americku drzavu sa raznih strana svijeta, i oni su medjusobno povezani kao gradjani starog Rima – samo interesom, a ne krvnim ili duhovnim srodstvom. Svi „amricki“ Svetitelji, koje sada svojata „americka pravoslavna crkva“ osim nekoliko Indijanaca koji su nastradali mucenicki od strane rimokatolicke „crkve“ jesu u stvari po svome rodjenju pripadnici drugih pravoslavnih naroda a ne „Amerikaci“. Zbog toga Pravoslavni Rusi, Grci, SRBi i drugi pripadnici pravoslavnih naroda trebaju odlucno u Americi da se suprostave politici Novog svetskog poretka koja se sada sprovodi u crkvi. Pravoslavni hriscani trebaju zajednicki da se suprostave nastojanjima carigradske Patrijasije, da nezakonito i suprotno crkvenim Kanonima i crkvenoj praksi oponasa rimsku „crkvu“ i njezinog Papu, da dijasporu podcini sebi; ali isto tako i svojoj denacionalizaciji, u slucaju SRBa njihovom rasrbljavanju koje se u ime Novog svetskog poretka sa znanjem SRBske Pravoslavne Crkve i njenog Episkopata sprovodi sada u Americi i Kanadi kroz Crkvu, uvodjenjem bogosluzenja na engleskom jeziku, novotarstvom itd. Amerikanizirati se, ne znaci nista drugo nego POTURCITI!
Наравно да треба да постоји једна и једина Православна црква у Америци. Данашња организација православља у свијету је више него јадна. Сви се позивају на некакве каноне, а може ли по канонома бити два епископа у истом граду? Или двије јурисдикције на истом простору? Шта ће Српска црква у Америци, или у православној Румунији? И наравно да се у Америци треба богослужити на енглеском језику. Неће ваљда на црквенословенском који ни Словени не разумију, а камоли други народи. Колико вјерујућих Срба зна шта значи „отложим попеченије“?! Нису ваљда људски језици више или мање свети. И каква је то прича о „модернизму“. Зашто ми Хришћани не треба да будемо модерни? Да је апостол Павле сада у свијету, сигуран сам да би користио Smart Phone и Фејсбук. А у срцу можемо чувати све заповијести. Зашто православље нема снаге да се суочи са питањима која муче данашњег човјека, више него икад у историји жедног истине? Зашто се ниједан православни теолог не усуди да говори о вантјелесној оплодњи и о кондомима? Кад је у питању статут Војводине, Црква одмах има мишљење. А о претходном – нема мишљење!? Да испита педофиле у својим редовима – нема снаге!? Кад ћеми и ми православци имати мишљење, и имати снаге! Сигуран сам да, кад би само 10% Хришћана стварно живјело хришћански, кад би били смјели и отворени, истинити а ипак модерни, неоптерећени национализмом и злобом према другим народима („не постоји Америчка нација“) и културама (што нам ипак не смета да возимо добре аутомобиле) – да би сва Финска и сва Америка, сав исток и запад, врло брзо били Хришћански, са једном Црквом у којој би се служило на многим језицима, у многим јурисдикцијама, чије територије се не би преклапале.
Брате, мало више се труди да живиш побожно да би ти добри Бог отворио очи да видиш колико си душегубних ставова изнео у овом свом коментару. Да би разумео православље мораш по њему да живиш а не да прочиташ пар текстова и да мислиш да си паметан. Опрости.
Ал` се ти излупета… Прво, СПЦ у Америци се налази из разлога што тамо има много Срба, као и Руса па постоји и руска црква.Има и Грка па из тог разлога постоји и грчка црква. Ниси се запитао шта ће римокатоличка,протестантска и мухамеданска секта у Србији ? Православна црква је изразито против било каквих контрацептивних средстава па и кондома јер канони иначе и забрањују физички контакт жене и мушкарца осим у случају зачеће деце.Што се тиче модернизма Smart Phone није исто што и Фејсбук. Од модернизма треба прихватити струју, аутомобил, средства комуникације али не и модернизацију литургијског поретка. Што се тиче богослужбеног језика, он је такође предање ( тако кажу Свети Оци ) па се тако у Грчкој и грчким епархијама изван Грчке служи на старогрчком. Што се тиче педофилије, па СПЦ ( говорим конкретно о њој) је одавно под контролом ватикана тако да није ни чудо што обилује јересима, педофилијом, махинацијама са новцем…
Oвде je O. Mihailo Mikic поставио се као прави екумениста и врло слаб познаваоц Православља. Он је у овоме његовом коментару показао да је његово познавање Православља толико слабо да је наше Православље претворио у политичку партију, где се свакодневно може мењати и прилагођавати друштву по својој вољи.
Наше Православље је Божија ИСТИНА, која је непроменљива и која треба да усмерава народе и генерације на прави пут, који је сигурност и на добробит свих народа и у целоме свету
Велика је грешка, што сада постоје различите религије, које је ђаво посејао у свету и на тај начин чини раздоре и свађе међу људима.
Господ нам је дао разум, а прихватањем Христа и крштења, добија се и Анђео Чувар, који нас упозорава на трикове, које нам даје ђаво у нашим мислима а на нама је да се одлучимо; Дали ћемо да прихватимо идеје ђавола, који нам даје тренутна задовољства и пропст или послушати, Анђела чувара и привидно претрпети неку штету, који ти је ђаво ради кушања приредио, а да после победе ђавола, а ти добијаш велику Благодат Божију.и на крају света и живот вечни.
Љубиша