Благо нама, ако смо се научили ценити човека више него злато

 

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

IV

„Ево иде дан Господњи љути с гњевом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и Гријешнике да истријеби из ње… Учинићу да ће човјек више вриједети од злата“ (Ис. 13, 9-12).

Многи људи не осећају да постоји ваздух док не дуне ветар. Други опет не помишљају на светлост, све док не падне мрак.

Тако и многи хришћани нису ни осећали да постоји Бог, док се није дигао вихор овога рата; нису ни помишљали на Бога, док се над њима светлио мир и смешила срећа. Али,

Срби оплакују усташке жртве

кад се дигао вихор рата и кад се спустио мрак свих удружених зала, онда су се сетили Бога; не, него ни о чем другом нису могли мислити до само о Богу.

Дан Господњи! То се назива у Светом писму дан Господњи: оно што је за људе ноћ, грозна ноћ, мрак са грмљавином, крв и дим, страх и ужас, крв и језа, огањ и полом, врисак и ропац, оно се назива у Светој књизи Божјој даном Господњим. Питате ли како то? Зашто то? Просто, што у таквим приликама и због таквих прилика размажени и обезображени људи долазе до пуног сазнања како је Бог све и како је човек ништа. Разметљивци покривају се стидом, охолице гледају у земљу, богаташи ходе са изврнутим џеповима, кнежеви желе да их бар неки туђински пандур удостоји разговора, војеначалници чине сами себи војску гологлави, без иједног потчињеног, а са безброј старијих, негда немарни свештеници плачу пред порушеним храмовима, негда бесне жене дроњаве и неопране кувају шаровину за ручак – а сви укупно мисле на величину величанства Божјега и на дим ништавила људског.

Ево, зашто се та страшна ноћ назива даном Господњим?

Јер, Бог долази до израза. Док је трајао спокојни дан човечји, човек се није сећао Бога, чак себе је издизао изнад Бога и смејао се богомољцима, ругао се онима који су га позивали у цркву и на молитву. А кад је настао страшни дан Господњи сви се људи враћају Богу, признају власт Божју, распитују за цркву, одају почаст свештеницима,

„кнежеви желе да их бар неки туђински пандур удостоји разговора“

траже свете књиге да читају, уздишу, стиде се своје прошлости, кају се за своје грехе, носе понуде сиромасима, обилазе болеснике, посте, причешћују се, јер мисле о својој блиској смрти и за онај свет где је друкчији дан Господњи, благи, светли, и радосни и вечни.

Учинићу, говори Господ преко пророка Исаије, учини ћу да ће човјек више врједети него чисто злато, злато Офирско, тј. најлепше и најскупље злато. Ето, браћо, шта је циљ свих невоља које Бог попусти на свет. Да учини да човек више вреди и више се цени него злато.

Знате ли, браћо, зашто је у ове наше дане попустио Бог небесни по други пут на сав свет оне ратне страхоте, које се могу сравњивати само са страхотама пакла? Зато, што је вредност човека пала испод вредности злата. А то се противи Божјем плану у погледу човека. А што год се противи Божјим плановима, то мора да прсне, да падне, да умре, да ишчезне.

И у нашој земљи злато се почело било ценити више од човека. Зато је и наша земља ударена грозним бичем рата, бичем исплетеним од свих зала и несрећа, као од ватрених змија. Да би се научили да ценимо Бога изнад човека и човека изнад злата.

Кад је Србија стварана, велики људи становали су у малим кућама. Кад је Србију заменила Југославија, мали људи живели су у великим палатама. Сва војска Карађорђева, која је дигла Устанак, могла би се сместити у палату једнога југословенског велможе у Београду. Народ је гунђао, али постепено и сам ходио по примеру својих велможа, златољубаца и човекомрзаца. Због новца убијани су људи, паљене куће, склапани брзи бракови, развођени бракови, дељене задруге, стваране партије, завађана браћа, прљано име српско, одбацивана вера, издавана светиња, продавана отаџбина. Ето, зашто је морао доћи страшни дан Господњи, браћо моја, и нама, и нама.

А сад, благо нама, ако смо се научили ценити човека више него злато, више него богатство, више него славу, више него месец и звезде, више него сву видљиву васиону, коју је Створитељ предао човеку, онда нисмо узалуд патили. Онда ћемо бити моћни, срећни и живети у миру и спокојству, у љубави и узајамном поштовању, славећи Бога Тројичнога, Оца и Сина и Светога Духа на век века. Амин.

Преузето са „Светосавља“

Приредила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Кроз тамнички прозор. Забележите сталну везу.

3 реаговања на Благо нама, ако смо се научили ценити човека више него злато

  1. O. Mihailo Mikic каже:

    Dok je Srbin nosio opanke na svojim nogama i gunj na plecima svojim dotle je Srbin i junak bio. U opancima i srbskim cokulama Srbin je dva robska carstva srusio: tursko i austrougarsko i slobodu ponovo krvlju svojom platio i zadobio. U borbama za oslobodjenje i ujedinjnje Srbstva i Srbije, ovciji gunj je Srbina ljeti hladio a zimi grijao i tako Srbina svoga cuvao, ljeti od prevelike zege i vrucine a zimi od studeni i hladnoce.

    Posle slavne Svetosavske epohe ponikle iz srbskog opanka i gunja, zbog promjene naseg Svetog Srbskog imena, izdaje pravoslavne vjere i samog sebe nastala je gusta magla u kojoj su Srbi skrenuli sa osvestanog puta Svetog Save i zalutali u prasumi ovog prolaznog svijeta. Zbog izdaje „prosvecenih“ Srba neprolaznih bozanskih vrednosti i ljudskih dragocenosti Srbskog naroda, a posebno srbskog gunja i srbskog opanka: nase Svete Vjere Pravoslavne, srbskog imena, jezika, pisma i svega onog sto Srbina cini Srbinom, zbog toga strasnog greha otaca nasih, unucima jos i sada zubi trnu.

    Da Srbi ponovo nebi krvlju svojih najboljih sinova i kceri morali da peru grehe svoje, oni trebaju sto prije da se vrate Srbskim korenima svojim i osvestanom putu Svetih i slavnih predaka svojih, pa ce tada Gospod nas Isus Hristos radi molitvi Svetog Save i Svih Svetih iz Vaskolikog Roda Srbskog da bude sa nama u sve dane zivota naseg. Amin. Boze daj, da se Srbi oboze, sloze i umnoze!

  2. Помоз“ Бог браћо и сестре православни!
    Радује нас што постоји на нету, на српском језику, богоугодна страница, као што је Ваша. Бог Вас благословио. Надам се да ћете трајати упркос свих худости које су нагрнуле на нас православне и наш православни српски род.
    С надом да ћемо некада сарађивати на богоугодну корист српскога рода примите топле поздраве од Ваше браће и сестре по Христу, од редакције српских, православних дневних новина на нету:
    http://srbin.info/
    http://www.facebook.com/srbin.info.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s