СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

Архимандрит  и духовник манастира Ћелије, рођен је у Врању од оца Спиридона и мајке Анастасије, на Благовести 1894. године и зато је на крштењу добио име Благоје. Све до деде му попа Алексе, породица Поповић седам узастопних колена била је свештеничка. Благоје је био најмлађе дете, а имао је старијег брата Стојадина и сестру Стојну.  У таквој породици је млади Благоје прошао школу домаћег васпитања и србске православне побожности, која је у јужним србским крајевима и већа и црквенија.

По природи мирољубив, гладан и жедан истинског човекопознања и богопознања, пошао је у богословију и завршио добре богословске школе. Најпре је завшио десеторазредну Богословију Светог Саве у Београду (1905-1914), гдје је међу професорима имао и ученог и мудрог јеромонаха Николаја Велимировића.

У Првом светском рату узет је у ђачку чету болничара и крајем 1915. повлачи се са србском војском до Скадра. Тамо прима монашки постриг и узима име св. Јустина мученика и философа ( на дан св. Василија 1916.г.) из љубави према философији по Христу и мучеништву за Христа, што је обоје у свом животу и подвизима пројавио као заиста св. Јустин Нови.

Са групом млађих и даровитијих богослова послан је из Скадра на студије теологије у Петроград, одакле ускоро прелази у Оксфорд, да би се по завршетку рата и студија   вратио у Београд и постао суплент Богословије у Сремским Карловцима. Са тог положаја као јеромонах, отишао је на Атински Универзитет, где је докторирао из православног светоотачког богословља.

 И за њега као и за св. Макарија може се рећи да је био прави „ философ Духа Светога.“ Његова животна философија била је првенствено у јеванђелским и монашким подвизима молитве, поста, праштања, истинољубља и богољубља.

На богословији је био у вези са владиком Николајем и Јованом Шангајским. Заједно са архијерејима СПЦ борио се против увођења Конкордата у Србију 1936. године. Често је помагао и писао похвално о богомољачком покрету који је водио св. владика Николај и био сатрудник на мисионарском пољу са избеглим православним Русима, испред црвене револуције.

Ратно време провео је углавном у нашим манастирима, помажући десеткованој Србској православној цркви (учествовао је у писању меморандума Србске православне цркве о страдању Срба у злогласној НДХ), а одмах после рата протеран је и од нових власти са Универзитета и краће време био у затвору на правди Бога. Потом је био у појединим нашим манастирима, а од 1948. до краја свог земаљског живота, живео је у манастиру Ћелијама код Ваљева као свештенослужитељ и духовник.

О самоме животу оца Јустина у Ћелијама, има се много рећи. Стално је био прогањан, саслушаван, привођен од власти. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану. То су биле ћелијске сестре с мати игуманијом Гликеријом на челу, прота Живко Тодоровић — лелићки парох, аввини ученици и остали поштоваоци…

На Светој Гори, у Француској и код нас, оца Јустина поштују као светога и сликају му иконе и пишу тропаре и службу. Он је уздизао дух и национални понос србске омладине као наследника и носиоца најсветлије и најузвишеније философије живота у целом свету. Познати су његови ставови о екуменизму, том савременом искушењу и смртној опасности за божански брод свете Православне цркве, као исто тако и његове речи о римокатолицизму и папи и о опасности од „ђаволског присуства“ сталне прозелитске делатности.

У својој књизи „ Православна црква и екуменизам“ јасно каже да су три највећа пада у историји човечанства: пад Сатане, пад Јуде и пад римског папе. Први је дигао буну против Бога, други издао Бога, трећи себе прогласио за „ бога“ (намесника Христовог на земљи).

Препоручивао је светосавље за Србе и не само за Србе. Светосавље није друго до православно хришћанство србског стила и искуства, изражено богоугодним личностима, првенствено у светом Сави. У постављеном питању: „ Зашто свет неће Христа?“ и одговара: „ Не, неће Христа, неће ни тебе хришћанина. Он те гони, са свих страна гони, подмеће ти чуда. Али ти си Христов само ако се томе радујеш што те гоне за Христа и што тиме спасаваш себе, ти тиме себи осигураваш вечни живот. Човече, да ти си у овоме свету створен да добијеш живот вечни.“

На дан празника Благовести и празника Акатиста пресвете Богородице, у суботу пете недеље Великог поста 1979. године уснуо је у Господу сјајни свештенослужитељ отац Јустин.

Дана 2. маја 2010, одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ, Јустин Поповић канонизован је у ред светитеља СПЦ заједно са Симеоном Дајбабским у Храму светог Саве на Врачару. Прославља се 1. јуна по старом, односно 14. јуна по новом календару.

Отац Јустин је велики дар од Бога, дариван нашем поколењу, а сваки велики дар осим што усрећује и орадошћује примаоца, такође и обавезује примаоца да тај дар прихвати са захвалношћу и благодарношћу, а највећи знак таквог зрелог и одговорног прихватања таквих дарова Божјих јесте следовање оном предању које нам је Духом Светим надахнут, као аманет управо оставио свети Јустин Ћелијски, пре свих Српској православној цркви, у којој се, на жалост сваке благочестиве душе, многи, чак епископи, оглушују о то предање овог светог оца.

То не само да не треба да нас обесхрабри на путу истрајавања у светојустинсвском предању и духу, већ то треба у нама да породи још већу ревност и одговорсност и свест да смо сви ми, као наследници тог предања, дужни да се за њега боримо и да у њему останемо, по сваку цену коју човек може на земљи платити.

*Дио кориштеног текста је из књиге ”Србски свети”, издање манастира Рукумије.

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

  1. фильм на русском
    http://rlu.ru/5nr – Рассказы о святых-ТК Радость моя 2010

    Фильм на сербском

    (сербская современная продукция)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s