ТРИР: ДА ЛИ ЈЕ ХРИСТОВА ДОЛАМА ИСЦЕПАНА?

Уочи Ђурђевдана 05.05.2012., у Триру, у Немачкој је одржан екуменски сусрет и молитва у којој су поред представника јеретичких верских заједница присутствовао и митрополит Цариградске патријаршије за Немачку господин Августин. Није потребно да много говоримо о садржају сусрета и молитава. Довољно је погледати фотографије које говоре саме за себе:

Митрополиту Православне Цркве „потврђује крштење“ бискуп римокатоличке јереси.

Заједничка молитва са иноверницима која је најстрожије забрањена и за вернике Православне Цркве, да не говоримо о митрополитима.

Под заставом јереси екуменизма

Ово је фотографија са истог догађаја. Реакција традиционалних римокатолика на њу је да је „прилично посрамљујуће“ да протестантска назови-свештеница помазује римокатоличког бискупа. Овај чин се буквално назива „потврда крштења“. Ипак, никакве нелогичности у овоме нема. Све је усмерено на стварање једне светске религије оличене у сервилности према сваком политичком режиму.

Разделише хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацише коцку (Пс. 21, 19)“

Зашто у Триру? Овај догађај се десио у историјски познатом граду Триру. По римокатоличком веровању у овом граду се чува нешивени хитон, долама, доња одећа која се помиње у Светом Писму, и која није подељена.

Исус је разапет, а на себи је имао једну доњу и једну горњу одећу; војници разделише горњу одећу на четири дела, а доњу не поцепаше, јер поцепана ничему не би служила. Због тога војници за њу бацише коцку. (Свети Кирило Јерусалимски)

Дакле, симболика је јасна. Као што је долама неподељена тако и „цркве“ различитих вероисповедања треба да постану јединствене.

Због ове доламе се Триру на неодређени број година, периодично организовало велико ходочашће римокатолика. Значајна прекретница у историји ходочашћа био је када је бискуп Трира, др Херман Јозеф Шпитал, позвао 1996 тадашњи председника Евангелистичке цркве у Рајнској, Петера Бајера да заједно организују ходочашће. Бајер је прихватио позив, па чак и написао песму за ходочаснике римокатоличком светилишту. Ходочашће наставља да буде догађај на парохији Трир, али у великој екуменистичкој отворености, са многим заједничким догађајима који служе екуменистичком дијалогу.
Тренутни Бискуп Трира, Штефан Акерман, наставио је традицију свог претходника иако постоје резерве и противљења са обе стране – код протестаната зато што овакав начин поштовања сматрају идолопоклонством, а код римокатолика зато што се каже да је оснивач немачког протестантизма, Мартин Лутер, исмејавао ову доламу и како кажу, хулио на њу. По православном Предању пак долама није уопште донешена у Трир већ у Грузију. Преношена је у Русију, а 2002. године један део те доламе је пронађен у совјетском јарославском музеју и од 2007. се налази у храму Христа Спаса у Москви.

Идеја о „нераздељивости доламе“ као симбола нераздељивости светских религија (или вероисповести које за потку узимају учење Христово) је уствари нелогична и шизофрена јер од разних вероисповести прави једну утапајући их у безлични и безидејни релативизам служења не вечним већ привременим идеалима. Са друге стране, заиста „једна, света, саборна“ и наравно нераздељива је Православна Црква:

 Богочовек Христос је у Цркви својој сјединио „све што је на небу и што је па земљи“; све тајне неба и земље слиле су се у једну тајну, и тако се добила „велика тајна“, светајна; Црква. Та „велика тајна“ богочовечанском благодаћу прониче све чланове Цркве, сав њихов живот, све њихове односе. Зато је у Цркви све — чудо, све — тајна, „паче смисла“ = изнад разума. Ту ништа није просто, ништа једноставно, ништа споредно, ништа малозначајно, јер је све богочовечанско, све небоземно, све благодатно, све органски повезано у један богочовечански организам, у једну свеобухватну богочовечанску „велику тајну“ — светајну = Цркву Православну. (Св. Јустин Ћелијски)

И за крај овог текста, подсетимо се на мудре пророчке речи светог Анатолија Оптинског који је пре једнога века говорио да ће доћи времена тешка за хришћане када ће преостати мало правих пастира, а од оних од којих би верници требали да се уче православној вери, трпеће саблазни. Не говоре ли горње фотографије да су та времена већ дошла?

Св. Анатолије Оптински

Чедо моје,

знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице у побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи, и као што су предсказали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и превариће многе.Непријатељ рода људскога дјеловаће лукаво… да би, ако је могуће, у јерес увукао и изабране. Он неће одмах грубо одбацивати догмате о Светој Тројици, божанствености Исуса Христа, о Богородици, већ ће почети непримијетно да искривљује учење Цркве, које су нам предали Свети Оци од Духа Светога. Довијања непријатеља и његова лукавстава приметиће веома мали број њих, они који су најискуснији у духовном животу.
(Св. Анатолије Оптински)

 Из црквене историје знамо да се у време кад је Арије почео да шири своје јеретичко учење у четвртом веку, светитељу Петру, тада александријском архиепископу, у визији јавио Христос. Христос је био у исцепаној хаљини. На архиепископово питање: „Ко ти, Спасе, раздра ризу?“, Христос одговара: „Арије безумни“. Од тада Арије постаје парадигма за све они који мењају богооткривено учење Православне Цркве. И, очигледно је да се „долама“ јересју цепа, а не обједињује.

Претходни римски папа, Јован Павле Други и „иницирање“ од стране незнабожачке „свештенице“.

Припремила екипа фб странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Црква и јерес екуменизма. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s