ЧУДЕСНО ОБРАЋЕЊЕ У ПРАВОСЛАВЉЕ

ОТАЦ АТАНАСИЈЕ ХЕНИН-ЧУДЕСНО ОБРАЋЕЊЕ У ПРАВОСЛАВЉЕ НАСТОЈАТЕЉА КОПТСКЕ ПАРОХИЈСКЕ ЦРКВЕ У АТИНИ

Отац Атанасије Хенин

О овом предивном догађају, уместо нашег предговора, говори сам отац Атанасије, својим сопственим речима, о свом благословеном обраћењу Животу, Истини, која се налази само у нашој Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, нашој Православној Цркви.

Благодаримо Богу за ово Његово предивно дело и молимо се за оца Атанасија, како би, молитвама Пресвете Богородице и свих Светих, Господ наш Исус Христос благословио, помиловао и утврдио његову породицу у православном животу.

Отац Атанасије Хенин: Моје обраћање у Православље

„Многи говоре о јереси, неки веома много пишу о јереси, али је мало ко искусио горчину јереси, а такође је сасвим мало и оних који су је преживели и пролили крв за то да се избаве од њеног заробљеништва.“

Отац Атанасије са исповедником Православља митрополитом Серафимом Пирејским

Јерес- то је начин живота, велико ропство; то је болест, не само душе, већ и тела. Ја, Атанасије Хенин, све то сам преживео, доживео сам све ове трагичне ствари, као настојатељ коптске парохијске цркве у Атини, током петнаест година. Уствари, негирали смо људску природу и указивали на стварно присуство Христа у животу и Цркви. Но, моје чудесно исцелење и моје обраћење нашој мајци, Православној Цркви, десило се благодаћу Тројичнога Бога,  и истинској љубави митрополита пирејског Серафима, старца Методија Критског и оцима свете обитељи Васкрсења Христовог.

 Ове речи, које ћеш читати, љубљени читаоче- оне су исповедање вере, али и изражавање благодарности и нека врста позива да заједно радимо на томе да помогнемо обичним коптима (око 5000 их живи у Атини) да упознају лепоту и доброту Православља“.

Отац Атанасије Хенин

Отац Атанасије је дошао у Грчку 1980.године на студије теологије, које му је плаћало Министарство спољних послова, Оделење за Цркве, а касније му је велику помоћ указао његово преосвештенство архиепископ синајски Дамјан. Велику и топлу подршку, као и саучествовање у судбини о.Атанасија и његовом обраћењу у Православље пружили су му  „ови свети“, како их он сам назива: отац Теоклит Циркос из свештене обитељи Преображења на Халкидикију, бивши митрополит касторијски Серафим и митрополит фтиотидски Николај.

У свом говору који је одржао на свом рукоположењу у чин ђакона, који је савршио митрополит пирејски Серафим, у храму Преображења Господњег у Пиреју, 6.августа, на сам дан Преображења Господњег, отац Атанасије је посебно истакао:

Историју мога обраћења било би немогуће написати без помињања истинске помоћи и стварној љубави многих људи и многих светих. Ја не могу набројати сва имена, али сам дужан да изразим велику захвалност лично Вама, владико, професору Стилианосу Пападопулосу, старцу и оцу Методију Критском и оцима скита Васкрсења Христовог.

Скоро сва Триадологија и Христологија, не само св. Јована Златоустог, но и свих Отаца, разјашњава се тиме, да треба успоставити у својству последице реализам Божанствене Литургије. Он говори о једносуштности Сина и Оца, јер је Син и Бог Слово, као Бог, истински могао да прими људску природу, како би је осветио и обожио.

Он богословствује о јединству две природе Христа, како би се, захваљујући том јединству, могла обожити и осветити људска природа, која је после грехопада постала мртва, изгубила прави живот. Оваплоћење је произашло због тог, како би се препородила људска природа, да се донесе ново ослобођење од греха и смрти. Нова, обновљена природа је та која има бесмртни живот; ми је прихватамо, учествујемо у њој на трпези Божанствене Литургије (пише професор Стилианос Пападопулос).“

То исповедање Православне вере у говору након рукоположења показује потпуно одбацивање христологије Севира Антиохијског, водећег идеолога савременог антихалкидонизма-монофизитизма који исповеда Коптска црква, Јермеска и Малабарска црква- антихалкидонити. Они сви категорички одбацују IV Васељенски сабор и његово исповедање вере.

Обраћење оца Атанасија је дубока, унутрашња богословско-аскетичка оцена коптске традиције, схватање Коптске цркве, не као Цркве, већ као оне која је отпала од Православне Цркве, и на крају крајева, као јереси.

Преведено са сајта „Православни апологет“

Погледајте такође: ВАТИКАНСКИ МОДАЛИТЕТ ЗА УКЛАПАЊЕ ПРАВОСЛАВЉА У ПАПИЗАМ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Монофизити. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s