ОТАЦ АТАНАСИЈЕ ХЕНИН-ЧУДЕСНО ОБРАЋЕЊЕ У ПРАВОСЛАВЉЕ НАСТОЈАТЕЉА КОПТСКЕ ПАРОХИЈСКЕ ЦРКВЕ У АТИНИ
Отац Атанасије Хенин
О овом предивном догађају, уместо нашег предговора, говори сам отац Атанасије, својим сопственим речима, о свом благословеном обраћењу Животу, Истини, која се налази само у нашој Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, нашој Православној Цркви.
Благодаримо Богу за ово Његово предивно дело и молимо се за оца Атанасија, како би, молитвама Пресвете Богородице и свих Светих, Господ наш Исус Христос благословио, помиловао и утврдио његову породицу у православном животу.
Отац Атанасије Хенин: Моје обраћање у Православље
„Многи говоре о јереси, неки веома много пишу о јереси, али је мало ко искусио горчину јереси, а такође је сасвим мало и оних који су је преживели и пролили крв за то да се избаве од њеног заробљеништва.“
Отац Атанасије са исповедником Православља митрополитом Серафимом Пирејским
„Јерес- то је начин живота, велико ропство; то је болест, не само душе, већ и тела. Ја, Атанасије Хенин, све то сам преживео, доживео сам све ове трагичне ствари, као настојатељ коптске парохијске цркве у Атини, током петнаест година. Уствари, негирали смо људску природу и указивали на стварно присуство Христа у животу и Цркви. Но, моје чудесно исцелење и моје обраћење нашој мајци, Православној Цркви, десило се благодаћу Тројичнога Бога, и истинској љубави митрополита пирејског Серафима, старца Методија Критског и оцима свете обитељи Васкрсења Христовог.
Ове речи, које ћеш читати, љубљени читаоче- оне су исповедање вере, али и изражавање благодарности и нека врста позива да заједно радимо на томе да помогнемо обичним коптима (око 5000 их живи у Атини) да упознају лепоту и доброту Православља“.
Отац Атанасије Хенин
Отац Атанасије је дошао у Грчку 1980.године на студије теологије, које му је плаћало Министарство спољних послова, Оделење за Цркве, а касније му је велику помоћ указао његово преосвештенство архиепископ синајски Дамјан. Велику и топлу подршку, као и саучествовање у судбини о.Атанасија и његовом обраћењу у Православље пружили су му „ови свети“, како их он сам назива: отац Теоклит Циркос из свештене обитељи Преображења на Халкидикију, бивши митрополит касторијски Серафим и митрополит фтиотидски Николај.
У свом говору који је одржао на свом рукоположењу у чин ђакона, који је савршио митрополит пирејски Серафим, у храму Преображења Господњег у Пиреју, 6.августа, на сам дан Преображења Господњег, отац Атанасије је посебно истакао:
„Историју мога обраћења било би немогуће написати без помињања истинске помоћи и стварној љубави многих људи и многих светих. Ја не могу набројати сва имена, али сам дужан да изразим велику захвалност лично Вама, владико, професору Стилианосу Пападопулосу, старцу и оцу Методију Критском и оцима скита Васкрсења Христовог.
Скоро сва Триадологија и Христологија, не само св. Јована Златоустог, но и свих Отаца, разјашњава се тиме, да треба успоставити у својству последице реализам Божанствене Литургије. Он говори о једносуштности Сина и Оца, јер је Син и Бог Слово, као Бог, истински могао да прими људску природу, како би је осветио и обожио.
Он богословствује о јединству две природе Христа, како би се, захваљујући том јединству, могла обожити и осветити људска природа, која је после грехопада постала мртва, изгубила прави живот. Оваплоћење је произашло због тог, како би се препородила људска природа, да се донесе ново ослобођење од греха и смрти. Нова, обновљена природа је та која има бесмртни живот; ми је прихватамо, учествујемо у њој на трпези Божанствене Литургије (пише професор Стилианос Пападопулос).“
То исповедање Православне вере у говору након рукоположења показује потпуно одбацивање христологије Севира Антиохијског, водећег идеолога савременог антихалкидонизма-монофизитизма који исповеда Коптска црква, Јермеска и Малабарска црква- антихалкидонити. Они сви категорички одбацују IV Васељенски сабор и његово исповедање вере.
Обраћење оца Атанасија је дубока, унутрашња богословско-аскетичка оцена коптске традиције, схватање Коптске цркве, не као Цркве, већ као оне која је отпала од Православне Цркве, и на крају крајева, као јереси.
Преведено са сајта „Православни апологет“
Погледајте такође: ВАТИКАНСКИ МОДАЛИТЕТ ЗА УКЛАПАЊЕ ПРАВОСЛАВЉА У ПАПИЗАМ
Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“
