ЕКУМЕНИЗАМ, КАО ЕКЛИСИОЛОШКА БОЛЕСТ УЗИМА РАЗМЕРЕ ЕПИДЕМИЈЕ

Екуменистичка церемонија у Риму 2000.године

ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ПРАВОСЛАВНИХ ЕКУМЕНИСТА И ПАПИСТА НА ПРАГУ НОВОГ МИЛЕНИЈУМА (део 2.)

Први део

Осамнаестог јануара, по први пут у историји, англиканци и православни узели су учешће на значајној церемонији у Риму која је заокружила јубиларну годину 2000.

Базилика св.Петра, Рим

Папа Јован Павле Други, на церемонији која је била екуменистичка по карактеру, заједно са представником англиканске цркве, Џорџом Керијем, и митрополитом Константинопољске Патријаршије Атанасијем,  отворио је врата на базилици Св. Павла, ван зидина Рима. Молили су се заједно са представницима 22 хришћанске заједнице- 11 православних цркава, укључујући и Грчку, и 11 других различитих јеретичких представника. Да ли је овај акт међухришћанско потчињавање, засновано не на разумевању и договору и дефакто признавање папизма као Цркве? И зар то не чини жртвовање Истине код дела православних екумениста!? Како православни екуменисти могу учествовати у заједничкој молитви, папској церемонији и сарађивати са представницима англиканаца!? Зар рукополагање жена није смртни грех који поткопава апостолску традицију!?

Новинар: „Пре свега, каква је Ваша процена овог дијалога са папом, са Западом? И видите ли да то има неку перспективу?“

Митрополит швајцарски Дамаскин

Швајцарски Митрополит Дамаскин:  „Ја верујем у дијалог са којим се почело; осим тога, Црква је одлучила да треба водити дијалог. Дијалог са РКЦ  је званичан дијалог Православне Цркве и ја мислим да постоје одлучујући и важни кораци који су већ направљени кроз овај дијалог. Ипак, ми смо у обавези да дођемо до суштине дијалога да бисмо отклонили неспоразуме, тако да сви могу спознати једни друге ко смо заиста. Нажалост, за много година, деценија и векова, наш однос са другим хришћанима био је без икаквих контаката, игнорисање због наслеђа прошлости и због дезинформација. Верујем да нам је данас дужност да коегзистирамо и док настављамо своје независно постојање. Можда није могуће повратити потпуно јединство међу црквама, јер имамо препреке које треба превазићи, али треба макар да се уверимо да смо превазишли све што је есенцијално и аутентично, без, свакако, губљења права на суштински садржај наше вере. Нико нема никакву намеру да изда истину. Нећемо жртвовати истину; напротив, жртвоваћемо све за истину. Али позвани смо да жртвујемо нешто-наш фанатизам (верско занесењаштво) и разметљивост која је фарисејска-наш монопол над истином.(из интервјуа са митрополитом Дамаскином)

Митрополит швајцарски Дамаскин, заједно са онима који деле његове ставове, је заиста учинио велике жртве у екуменистичком дијалогу. Нажалост, они су заборавили главну ствар, да је према саборима Православне цркве, само Православна Црква -Једна Света Црква . То је управо оно због чега је удруживање са јеретицима и учествовање на папистичким богослужењима неприхватљиво и тиме се екуменистичким неистинама бришу границе истине и јереси.

Митрополит швајцарски Дамаскин: „Представници Васељенског Патријаршије и римокатолика, прославили су празник заједно, на централном обележавању празника Св. Апостола Андреја за Васељенску Патријаршију, односно Св.апостола Петра и Павла за римокатолике, 29.јуна.“

Очигледно је да су екуменисти у Фанару, званично узевши учешће на највишем нивоу ватиканског литургијског живота,  под његовом управљачком песницом. Они нису укључени у дијалог са папистима, већ признају њихово еклисиолошко првенство.

Митрополит Дамаскин је шампион теологије „сестринских цркава“. На основу ове теологије, Православље и папизам су „сестринске цркве“ и у пуном смислу тих речи он прокламује да је јединство православних са католицима дар, јер постојеће догматске разлике представљају само различиту теолошку терминологију за исту веру, условљену различитим културама  и допуњавају једна другу у легитимним варијацијама теолошких традиција. Митрополит Дамаскин антијеванђелски умањује значај јереси, даје амнестију веома озбиљним догматским девијацијама папизма, чиме и сам постаје јеретик када каже: “Ми православни и инославни припадамо истој породици која је Црква, тело Живог Христа“.

Недавна посета папе православним земљама 1999.године први пут после шизме 1054.године,  опет је потврдила да екуменизам, као еклисиолошка болест узима размере епидемије и погађа многе регионе православног света. Екуменистичке вође воде православне ка невиђеном компромису, жртви и консензусу.                          .

Постепен губитак сваке свести о природи и деструктивној моћи јереси , да не помињемо флагрантно и неприхватљиво заједничарење са неправославним на местима и у време богослужења, било је још више очигледно у Румунији, као никада до тада. Како, може неко да се запита, православни могу да дозволе поглавару ватиканске државе да присуствује Архијерејској Литургији којом началствује румунски патријарх Теоктист? Како може један православни патријарх бити тако несвестан јеретичког карактера папе и дозволити да са њим учествује у благосиљању православне пастве? Све ово, не узимајући у обзир агресивност уније у западној Румунији, у Трансилванији, под пуном заштитом Ватикана, води дијалог православних и католика на странпутицу.(Румунски унијати на светој Литургији помињу папу: „….Међу првима, помени, Господе, нашег најсветијег оца, Јована Павла Другог, папу римског…“)

Зашто сагледавамо овај став према ватиканској држави и папи Јовану Павлу Другом, када је позната чињеница да ватиканска дипломатија континуирано потапа озбиљност и кредибилитет овог дијалога? Може ли заиста бити да се трагедија 15. века понавља? Како је могуће да се екуменисти надају ма каквој помоћи од папе, када је он изгубио бит Истине и његов став одувек почива на прозелитизму?  Старокалендарци антиекуменисти туже над падом своје екуменистичке браће, који су константно попустљиви према папској империји. Они тугују над заробљеном православном Румунијом и православном Грузијом. Зар истина није жртвована кад је одата почаст поглавару ватиканске државе од стране највише јерархије Грузије, у реду са представницима осталих  религија.

Папина посета Синају, фебруар 2000.године

У фебруару јубиларне 2000. године, јеретик папа посетио је Синај , место на коме је Бог ходио. Братство синајског манастира, нажалост, није одржало исправан, православан став. Почасти лидеру ватиканске државе учиниле су додатну штету, већ нанету православној истини и еклисиологији. Игуман манастира св.Катарине на гори Синај, архиепископ Дамјан, показао се као онај који је убрзао пут широком и деструктивном авенијом екуменизма.

Тврђаве римског хеленизма, једна за другом, уместо да заузму херојски став против папске империје, учиниле су све да се уништи Православље.

Добро је познато да се на Другом ватиканском концилу (1962-1965) папизам отворио на спектакуларан начин, не само према другим хришћанима, већ и према осталим религијама света. Отуда, то је био први међурелигијски дијалог. (наставиће се…)

Извор: Relations between the Orthodox Ecumenists and the Papacy at the Threshold of the New Millennium

Напомена приређивача: Иако је текст преузет од припадника групације која је у расколу са Православном црквом у Грчкој (управо због саблазни екуменизма, мењања календара и других новотарија су се одвојили од ГПЦ), текст је потпуно истинит. Жмурење на овакве појаве у Цркви неће донети никакво добро, већ ће само допринети развоју и јачању група које се одвајају од СПЦ.

 То је разлог зашто говоримо о актуелној јереси екуменизма. Наша жеља је да се ова јерес угуши у корену како би што мање нус-продуката давала. Чињеница је да су расколничке групе на територији СПЦ најмногобројније у Бачкој и Браничевској епархији, дакле, управо тамо где су епископи највише заражени екуменизмом. То је, дакле, само погрешна реакција на погрешне (против-канонске) поступке епископа Иринеја (Буловића) и Игњатија (Мидића). Нека поједини епископи СПЦ престану са оваквим екуменистичким деловањем да не би последице бивале још горе и горе. Амин, Боже дај! 

Приредила екипа Фб странице “Православље живот вечни” 

Advertisements
Овај унос је објављен под Црква и јерес екуменизма. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на ЕКУМЕНИЗАМ, КАО ЕКЛИСИОЛОШКА БОЛЕСТ УЗИМА РАЗМЕРЕ ЕПИДЕМИЈЕ

  1. Повратни пинг: ЕКУМЕНИЗАМ И ТЕОЛОГИЈА СВЕТСКОГ МИРА | Православље Живот Вечни

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s