ДОКТОРКА СА ОКСФОРДА ТРАЖИ УБИСТВО НОВОРОЂЕНИХ БЕБА

Постоји ли граница до које се сме ићи у модерном друштву? У шта смо се то претворили?

Оној грешници која је избацила у себи зачети плод да не види овога света, тај плод неће дати да види нови век… Као што се она решила да извргне превремено свој плод из утробе и да га сакрије у мрак подземни, исто ће тако она као мртви плод утробе бити избачена у таму најкрању.
Св.Јефрем Сирин

Жена која намерно побаци одговорна је пред судом као и убица. То није прецизно доказивање неког сликовитог и неизрецивог мишљења које влада међу нама, јер се овде ради о питању давања права детету да се роди, али такође и о жени која се заверила против саме себе, будући да у већини случајева жене умиру током таквих поступака. Поред тога, треба запазити чињеницу да уништавање ембриона (заметка) подразумева и друго убиство, бар по мишљењу оних који се усуђују да чине такве ствари. Није, међутим, потребно да њихова казна траје доживотно, већ би требало да их прихватимо када прође умерени период од десет година, без коначног одређивања временског рока, али установљујући њихово исцељење по мери њиховог покајања.
Св. Василије Велики (2. канон)

Наша света Православна Црква строго забрањује утробно чедоморство, а о убиству невине, тек рођене деце, да и не говоримо. Погледајте следећи текст и  шта нам то нуди и какву нам то будућност спрема „модерна Европа“, она којој толико бесомучно тежимо, газећи преко свега што је свето.

Према спартанском ставу филозофа и професора медицинске етике Франческе Минерве, лекари би требало да имају права да убију новорођенчад која су рођена са сметњама у развоју, потенцијално су прескупа за здравствени систем, или у ситуацијама када их њихове мајке напросто не желе.

Докторка тврди да новорођена беба није право људско биће

Докторка Франческа Минерва сматра да бебе које су тек дошле на свет још не могу бити сматране комплетним особама, па би тако чедоморство у првим данима после рођења представљало само нешто мало другачији вид абортуса од оног који се врши док је фетус још увек у материци.
Она тврди да би чак и потпуно здравом детету требало одузети живот, уколико мајка себи не може да приушти да га одгаја, баш као што је ову одлуку у данашње време могуће донети и код још увек нерођених беба!

Главни и одговорни уредник Британског медицинског журнала стао је у одбрану текста „Постпорођајни абортус: Зашто би беба живела?“ под тезом да овакав вид публикација има задатак да предочи ваљане аргументе, а не само да се држи уврежених моралних ставова. Међутим, овај чланак разбеснео је остале етичаре, сараднике и борце за дечија права, који су овакав један јаван позив на легализацију чедоморства описали нехуманим до те мере да леди крв у жилама.

„Сваки живот је драгоцен. Сви причају о томе шта је женама потребно, али сигурно ниједна жена не жели овако нешто“, поручује Жил Дивал из „Про Лајф алијансе“.

Главна водиља Франческе Минерве јесте став да се новорођенче налази у истој ситуацији као и беба у стомаку, пошто ни оно још увек нема животне наде, циљеве, снове, па се тако не може ни сматрати људским бићем или особом у својој потпуности, нити имати моралних права да живи. За разлику од новорођене бебе, њени родитељи, ужа и шира фамилија, па и друштво у целини имају већ зацртане циљеве и планове које долазак детета може умногоме пореметити, а она сматра да би интерес свих других требало да буде на првом месту.
Минерва на почетку чланка предочава сценарио по којем родитељи, све до рођења бебе, немају свест о томе да њихово дете има проблема са психомоторним развојем. Она затим каже да иако такво једно дете може живети срећно, оно никада неће имати потенцијал да израсте у нормалну особу.

„Одгајање оваквог једног детета представљало би неподношљив терет за чланове његове породице и друштво у целини. Имајући ово у виду, чињеница да фетус има потенцијал да једног дана постане личност која ће, у најмању руку, имати прихватљив вид живота, не представља довољан аргумент да се забрани абортус“, написала је докторка.

Припадници ове струје залажу се и за чедоморство потпуно здраве бебе, у случају да су се мајчине животне околности промениле и она нема новца, времена ни енергије да се брине о детету. Иако би овде усвајање могло да представља једну од опција, оно би мајци донело потпуно непотребну психолошку патњу.

Почевши речима св. Јефрема Сирина, завршимо и речима једне  његове молитве:

О, неразумна душо! О, безосећајна душо! Душо која си презрела свој вечни живот! Хоће ли те дуго држати лоша навика злих помисли? У своме немару надаш се да неће ускоро доћи крај твој. Али он ће доћи као муња.

Текст је преузет са Вести Онлајн,

уз обраду екипе ФБ странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s