ПЉЕВЉА – НАРОДНА БОРБА ЗА ЈЕДИНСТВО СПЦ

Пљевљаци и поред одлуке о одлагању прогона свештеника забринути за опстанак Православља у својој области. „Значи нам свима то што остају, да имамо гдје да одемо на Литургију. Ми иначе, из неколико породица, не желимо да нам се уводе новине у литургију, а осим ових свештеника ријетко гдје се у Ц. Гори служи по Предању. Али, ако теже аутономији цркве, теже и томе да се свуда служи по новом.“ – каже нам једна вјерница из Пљеваља. „Ако их и оставе, ко зна под каквим ће то условима бити? Ко ће доћи и да их замијени? По савјету духовника само молимо се и не паничимо, већ пјевамо и прослављамо Бога, тако да Слава Богу за све!“

У организацији СКЦ патријарх Варнава одржан протест

Рок петнаест дана да се поништи одлука о депортацији

Ако се не поништи одлука о депортацији свештеника и монаха Српске православне цркве, који су на служби у Пљевљима, а немају држављанство, поново ће бити организован протест. До тада Српски културни центар Патријарх Варнава сакупљаће потписе грађана којима ће се тражити да се одлука поништи. Такође СКЦ Патријарх Варнава затражиће пријем код предсједника Владе Игора Лукшића и предсједника Црне Горе Филипа Вујановића, порука је са митинга под називом „Дванаест и минут“, који је одржан на Тргу Патријарха Варнаве.

Трг Патријарха Варнаве

Митингу је присуствовало неколико стотина грађана, а предсједник СКЦ Патријарх Варнава Божидар Јеловац позвао је грађане да потпишу петицију и позвао власти да пониште одлуку о депортацији. Бојан Струњаш казао је да свештеници СПЦ у Пљевљима никако не могу бити странци. Да су чланови НВО цркве до сада би добили по петнаест пута држављанство – казао је између осталог Струњаш алудирајући на припаднике групације Мираша Дедејића.
Митинг, који су обезбеђивали припадници полиције подручне јединице Пљевља, протекао је мирно, а након завршетка грађани су се мирно разишли.
Иако је прије пет дана свештеницима и монасима достављено решење којим се налаже да за три дана напусте Црну Гору, предсједник Владе Игор Лукшић, јуче је рекао да је одлука пролонгирана за тридесет дана.

После политичког сепаратизма и црквени је на делу – предлог митрополита Илариона

Предсједник Владе Игор Лукшић је приликом сусрета са демонстрантима у уторак изјавио да у Црној Гори постоји једна Црква, a на питање народа да ли је то Српска православна црква, није желио да одговори.

Еп. Иларион: "Нисам случајно дао пример Украјине."

Митрополит Иларион (Алфејев):

-Постоје државе, као што је Швајцарска која је уједињена по принципу конфедерације. По истом таквом принципу гради се и Православна црква. У саставу РПЦ постоји Украјинска, цркве Молдавије, Естоније и Латвије које имају статус цркава које могу собом самостално да управљају. У саставу РПЦ је и Православна црква Јапана која има аутономију. Такође и Митрополитски округ Казахстана који не поседује статус да сам управља собом, али, без обзира на то, има одређену самосталност да управља одлукама које се њега тичу… Али, што се тиче стабилности државе, да би се сачувало јединство народа, веома је важно да правилно буду распоређени сви акценти. Нисам случајно дао пример Украјине. (Шта је рекао митрополит РПЦ Иларион после сусрета са Вујановићем и Лукшићем?)

Украјинска православна црква РПЦ

Украјинска православна црква има права и канонски статус, који је знатно шири него код аутономних цркава, и фактички је приближена нивоу аутокефалних цркава. Она себе сматра за насљедницу древне Кијевске митрополије (у границама Украјине) и Украјинског егзархата Руске православне цркве.

Предстојатељ Украјинске православне цркве се бира од стране украјинског епископата и његов избор потврђује патријарх московски и све Русије. Предстојатељ је стални члан Светог синода Руске православне цркве, а украјински епископат учествује на архијерејским и помјесним саборима, и у избору Патријарха московског и све Русије.

Предстојатељ Украјинске православне цркве од 1992. године је митрополит кијевски и све Украјине Владимир (Сабодан). За вријеме богослужења, предстојатељ се у цркви спомиње као „Господин и Отац наш“.

Према Уставу Украјинске православне цркве, највиши органи црквене власти и управе су: Сабор, Сабор епископа (архијерејски сабор) и Свети синод под предсједништвом митрополита кијевског и све Украјине.

Украјинска црква се састоји из 43 епархије, у којима се налази 54 архијереја (43 епархијска и 11 викарних), и броји око 10.900 црквених општина. У Украјинској православној цркви има 8.962 свештенослужитеља (8.517 свештеника и 445 ђакона), ради око 20 школских установа (1 академија, 7 семинарија и 12 училишта). Постоји 175 манастира (85 мушких и 90 женских) у којима се налази 4.650 монаха и монахиња. (преузето са Википедије)

Македонска православна црква – кратак пут од аутономије до „аутокефалије“

Дуго су српски јерарси успијевали да одоле притисцима безбожних комуниста, до октобра 1958 године, када се у Охриду одржао под упливом комуниста Црквено-народни сабор на коме је донесено решење, да се установи аутономна Македонска православна црква. На том политичком скупу су изабрана три нова епископа за три нове епархије. Тај избор је био оцијењен као неканонски, зато што је на том сабору био присутан само један епископ (и он илегално од знања осталих архијереја), а ни изабрани кандидати нису имали све потребне услове за епископски чин. Још у току засиједања Сабора самопроглашена црква је изјавила да је у канонском јединству са Српском Црквом у лицу Српског Патријарха. У јуну 1959 године, Архијерејски Сабор Српске Цркве признао је свршени факт догађаја у Охриду и следећих мјесеци хиротонисани су изабрани епископи од стране комуниста и стављени на назначене епархије. Седам година касније, у јесен 1966 године, јерахија аутономне Охридске архиепископије потражила је од Српске Патријаршије да им додели аутокефалију. Следеће године 1967, Свети Архијерејски Сабор Српске Цркве одбио је молбу охридске јерархије. Но Југословенска комунистичка власт је негодовала због таквог става српске јерархије, вршећи нове притиске хапшењем и премлаћивањем српских епископа. У јулу те 1967. године, уз свесрдну подршку комуниста организован је Сабор македонске цркве у Охриду, када је и проглашена аутокефалија Охридске архиепископије.

Преподобни отац Јустин Ћелијски

„МАКЕДОНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА”. – Овако катастрофално неправославним и судбоносно кобним решењем питања Македонске православне цркве – Свети Сава је поново спаљен. А са тим: спаљени и сви свети догмати, и сви свети канони Православне Цркве Христове. Зато такозвана Македонска православна црква – у самом њеном поступку је њен нестанак… (свети Јустин Ћелијски у књизи ИСТИНА О С.П. ЦРКВИ У КОМУНИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ)

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Овај унос је објављен под Српска Црква. Забележите сталну везу.

2 реаговања на ПЉЕВЉА – НАРОДНА БОРБА ЗА ЈЕДИНСТВО СПЦ

  1. Повратни пинг: Прикупљено 3000 потписа у заштиту прибојских свештеника | Православље Живот Вечни

  2. Повратни пинг: Прикупљено 3000 потписа у заштиту прибојских свештеника | СРБски ФБРепортер

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s