ПИСМО ЈЕДНЕ МОНАХИЊЕ ЕПИСКОПИМА СПЦ

ПИСМО ЈЕДНЕ МОНАХИЊЕ

«Вас треба слушати докле се Ви држите од Бога установљеног поретка и учења, онако како су Свети Апостоли, Свети Оци и Свети Васељенски Сабори изложили, а кад одустанете од тога , ни Ваше одлуке не важе, нису валидне, благодат се повлачи, и Ви онда неисправно расуђујете, не по Богу, и верници нису дужни да слушају оне који не проповедају веру исправно. Не слушати такве чак је врлина.», монахиња Стефанида (Бабић) српским епископима.

Мати Стефанида пред црквом манастира Михољска Превлака (преузето са "Светигоре")

«…оно најосновније у овом случају, што и сваки следећи корак чини погрешним, јесте заборављање свог места у Цркви. Следећи веома опасан корак јесте полажење од себе у поимању дешавања која далеко превазилазе, како њу као монахињу тако и све нас појединачно јер тичу се САСабора и наших Архијереја.» – јереј Угрин (Поповић) поводом писма монахиње Стефаниде.

Јасно је да Српска православна црква улази у нови период свога бивствовања у друштву у којем чини важан историјски и културни фактор. Постоје теорије које кажу да Србина нема без православља; истина је да је педесетогодишња владавина комунизма била истовремено гоњење и Српства и православља. Православље важи у свести нашег народа за нешто непроменљиво. Сада се јављају људи, чак и међу монашким и свештеничким светом, који оптужују архијереје СПЦ да су променили курс и да не воде Цркву доследно светоотачки. Међу таквима је и монахиња Стефанида која је донедавно боравила у црногорском манастиру «Превлака Михољска» и важила за једну од образованијих монахиња наше Цркве:

«Ви се позивате на послушност Цркви, а питам Вас: ГДЕ ЈЕ ЦРКВА? Да ли тамо где је Православни на правди Бога прогоњен, који чува праву веру и Свето Предање, или тамо где благодат одступа због кршења канона , због чињења саблазни, због непослушности одлукама Светог Арх. Сабора о служењу Свете Литургије по досадашњем, због прављења раздора унутар Цркве, због прогоњења верника због остајања у правој вери и поштовања прогнанога, због помоћи прогнанима правде ради…», каже Стефанида епископима СПЦ поводом одлука везаних за епископа Артемија.

Са друге стране отац Угрин (Поповић), млади познати теолог из Митрополије Београдско-карловачке којег смо замолили за мишљење поводом овог писма, не одобрава овакав акт монахиње Стефаниде:

«Овде се ради о класичној замени теза јер се превиђа, очигледно веома свесно и циљано, оно битније на рачун мање битних чиниоца црквеног живота, такође и црквене хијерархије. Наиме, оно најосновније у овом случају, што и сваки следећи корак чини погрешним, јесте заборављање свог места у Цркви. Следећи веома опасан корак јесте полажење од себе у поимању дешавања која далеко превазилазе, како њу као монахињу тако и све нас појединачно јер тичу се САСабора и наших Архијереја. Овим корацима прешла се граница здравог црквеног општења те је и сваки следећи корак водио у грешку, све дубљу и дубљу; зато њих и нећу коментарисати, задржаћу се само на ова два којима се дотична мати самоизопштила из Тела Цркве. Дакле, као што написах, Црква има своју јасну хијерархију, која је пирамидална док се целокупно Тело окреће ка својој глави Христу, бивајући послушно свом началствујућем а то је епископ те се на тај начин она и изражава у времену узводећи целокупну историју Есхатону одкуда и црпи идентитет тако да својим постојањем освештава ово време чинећи наше кораке у истом смисленим и трајним. Мати је ту учинила прву и основну грешку, узимајући у своје руке оно што није њезина служба и што превазилази њен степен поимања и промишљања на своја плећа преузимајући Крст који није њој намењен, упадајући тако у прелест најгоре врсте тако да је њен следећи корак био предодређен тим првим а он је осуда. Односно, давање себи за право да се осуђује Тело које је вековима утемељено и које вековима штити Цркву од разно-разних верских пустолова у које се дотична мати убројала изопштивши себе из епископског благослова узимајући у своје руке оно што је већма превазилази; и као монахињу и као појединца. Трактати који су уследили јесу само рационализација ове почетне грешке те, изречени од неког ко није причаслен Телу Цркве, губе на свакој тежини и важности јер један личностан однос који Црква подразумева собом изражава се речју али и онима који стоје иза те речи, дајући јој собом своју тежину и битност… или не! Мислите о томе…»

Монахиња Стефанида се позива на нека од пророчанстава:

«Св.Старац Гаврило Грузијски је рекао да они чија вера буде у срцу, да ће они препознати антихриста и неће се прећи, а они чија вера буде у уму , ти ће пристати на њега. Света Блажена Пелагија Рјазањска је рекла да  кад се он појави многе ће Владике одмах прећи у нову веру, и за собом повући добар део народа. Рекла је и да то што разликује ту нову веру је то што она одриче крст, значи, страдања, подвиге, саможртвеност…Та жртвује друге себи, а не обрнуто, како нам је усађено у таблице срца и ума. Она је хладна и охола, себична, саможива. То је вера Каина. То је последња борба са којом се завршава историја  на Земљи, а са којом је и почела. Први злочин је био Каинов на Земљи, али ће и последња победа на Земљи бити Авељева, пред Други Долазак Христов. Кажу Свети да ће на самом крају остати само праведни, да дочекају Други Долазак Христов. Свети Нектарије Оптински је рекао да ће се у задње доба Црква очувати у форми – један епископ, један свештеник, један верник. Света Блажена Пелагија је рекла да ће се на крају вера исправна сачувати само у 7 цркава на свету.»

Какав ће исход бити овог, благо речено, неспоразума између два доживљаја православља, тешко је докучити. Ипак, чини се да су већ сада последице видљиве. «Раскол» је, можда, реч које се сви прибојавају, али која се у последње време све чешће користи за описивање неких догађаја у СПЦ.

Монахиња Стефанида каже: «…А ко је ту у расколу, они који верују и даље као и претходних 2000 година, или ови што имају власт Црквену, а „силе су се њене одрекли“, силе која би их научила да правилно верују и правилно расуђују.

Дакле, у расколу су све оне владике, почев од Његове Светости, па даље, који не осташе у правој вери и логици и Духу, од Бога нам преданих, а које добише прејемством преко претходних епископа, па све до Апостола и Самога Христа.»

Заиста, смели закључци преподобне матере. Нарочито, када се сетимо онога што је објављивано у медијској кући «Светигора» у којој је до јуче монахиња Стефанида учествовала у уредништву. Ево, дела Саопштења Св. Архијерејског Сабора које је ова медијска кућа пренела поводом служења вл. Артемија у манастиру Дубоки Поток, после одлуке о постављењу Теодосија за новог Епископа рашко-призренског, у време док је Стефанида још била у «Светигори»:

«Неовлашћеним служењем свете Литургије и злоупотребом гостопримства овог манастира Српске Православне Цркве прекршено је више црквених канона, па је Епископ Артемије, заједно са својим следбеницима, овим крајње неразумним поступком ступио на пут отвореног раскола и устао на саборно јединство Српске Православне Цркве.» САОПШТЕЊЕ

Било како било, сигурно је да ће се темом «раскола» још дуго бавити припадници православне вере на нашим просторима.

Цело писмо мон. Стефаниде (Бабић) ПИСМО

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Српска Црква. Забележите сталну везу.

4 реаговања на ПИСМО ЈЕДНЕ МОНАХИЊЕ ЕПИСКОПИМА СПЦ

  1. Џаст Жиле каже:

    Врло ме је занимао одговор Фра Угрина Поповића. Човек је изгубио компас са својих 16 година када је почео да конзумира разне дроге а највише хероин, некако се обрео у СПЦ и примио свештенички чин, оно, што се каже, ни крив ни дужан. Он паметује монахињи која живи Христом. Потражите га на јутјубу а има га и у гуглу, само куцајте: Угрин Поповић, биће вам све јасно…

  2. Џаст Жиле каже:

    На свом Фејсбук профилу је познат по реченици:“Испеци па реци, три пута мери а једном сеци… Мислите о томе… У.“ Наравно, увек латиницом пише као и његова „Духовна аристократија“. Молимо се Богу да га излечи и изведе на прави пут.

  3. vesna каже:

    monahinja Stefanida je jedna od retkih,koja se više boji Boga,nego ljudi!!

  4. bobex каже:

    Ugrin Popović , očigledno kao i mnogi drugi u SPC žele i hoće da mi svi ćutimo , bez obzira na njihove grehe ……Da,“ robujemo “ .. sve što se kaže je OSUDA , a ne uviđanje grešaka dotičnih i mi samo treba da zatvaramo oči ……gledamo svoja posla , jer mi nismo na toj “ lestvici “ da, komentarišemo o nihovoj bahatosti nečasnim radnjama punjenje sefova i džakova novcem u koje oni samo imaju pristup. Mi treba da ćutimo i samo dajemo ……Kažete da je jedna od najobrazovanjih, pa i nije mogla da ćuti i gleda ono što se radi ….Vi OSUĐUJETE ISTINU I ŠTITITE ONE KOJI RADE GREHE, gospon. ŠTitite bahatost ; raaskalašenost u svakom pogledu …..ŠTITITE „TAKMIČENJE“ KO ĆE BOLJE DA SE NOSI, VOZI BOLJI DžIP , ma koliko on imao godina . MA JA BI vama UVEO PLATU , PA ONDA IMATE PRAVO NA PRIČU…..

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s